Gružansko Jezero

Ova veštačka akumulacija nastala je 1983. godine pregrađivanjem reke Gruže betonskom branom kod mesta Pajsijevići u opštini Knić. Jezero je dugo desetak kilometara i sa površinom od 900 hektara jedno je od naših najvećih jezera, a prosečna dubina je oko 6 metara (najveća dubina je 35 metara i to pri maksimalnom vodostaju). Pošto se nalazi se u srcu Šumadije, između gradova Kragujevca, Gornjeg Milanovca, Kraljeva i Čačka, kada je lepo vreme leti na obalama ovog velikog jezera nađe se i po nekoliko hiljada ribolovaca (iz gore pomenutih gradova, ali i iz drugih delova Srbije), koji opsednu preko 40km duge obale jezera.

da - 0 RSD

MENI

Početna

» Tekstovi | Sportski RIBOLOV

» Gružansko jezero Knić

Gružansko jezero Knić

16/01/2019

0 Komentara

Destinacije / Vode

Gružansko jezero je veliki izazov za svakog ribolovca, pre svega zbog Knić činjenice da kada se nađete na obalama ovog velikog jezera u srcu Šumadije imate osećaj moćne vode i u svakom trenutku možete očekivati udarac neke kapitalne grabljivice.

Ova veštačka akumulacija nastala je 1983. godine pregrađivanjem reke Gruže betonskom branom kod mesta Pajsijevići u opštini Knić. Jezero je dugo desetak kilometara i sa površinom od 900 hektara jedno je od naših najvećih jezera, a prosečna dubina je oko 6 metara (najveća dubina je 35 metara i to pri maksimalnom vodostaju). Pošto se nalazi se u srcu Šumadije, između gradova Kragujevca, Gornjeg Milanovca, Kraljeva i Čačka, kada je lepo vreme leti na obalama ovog velikog jezera nađe se i po nekoliko hiljada ribolovaca (iz gore pomenutih gradova, ali i iz drugih delova Srbije), koji opsednu preko 40km duge obale jezera.

Ako dobro ne poranite, šanse da priđete bilo kojem izglednijem mestu su male, pogotovo vikendom; još ako riba radi, gužva je neopisiva, a muzika i miris roštilja šire se kilometrima oko jezera. Poneki delovi jezera su rezervisani za održavanje takmičenja, jer su pristupačne obale ovog jezera idealne za takmičarski ribolov. Od bele ribe najviše se love: deverike, babuške, crvenperke i belice; udarna mesta su oko glavnog mosta na magistralnom putu Čačak-Kragujevac, kao i mnogobrojne uvale poput one kod mesta Žunje. U jezeru ima ogromnih šarana pa duž jezera uvek ima kampova gde šarandžije uporno čekaju svoju šansu. Gospodar knićkih dubina je svakako som, a o ulovima pravih grdosija na ovom jezeru već je puno pisano i on se uglavnom lovi na kedera. Koliki somovi se kriju u dubinama jezera niko ne može sa sigurnošću potvrditi, jer su čak i najveštiji majstori koji mesecima kampuju (faktički žive na jezeru) i koji se mogu pohvaliti ulovima zaista krupnih riba na ovom jezeru gubili bitke sa verovatno ogromnim somovima. Ova godina inače je bila loša (barem u poređenju sa prethodnim) za lov soma, verovatno zbog niskog vodostaja. Glavna meta varaličara je svakako štuka, ali se u poslednjih nekoliko godina sve više lovi i smuđ, dok na ušćima nekoliko potoka ima klena i bandara. Štuka je najrasprostranjenija grabljivica u jezeru i na varalicu su lovljeni izuzetno krupni primerci, kao i na kedera. Štuku treba tražiti uz trsku i pojas trave uz obalu na onim delovima jezera gde nije previše plitko ili na prelazima iz duboke u plitku vodu.

Ove godine takva mesta je veoma teško naći, pa treba tražiti mesta sa nekim granjem ili uz ivicu šume, gde ima dovoljno dubine za krupnije štuke. Na ovoj vodi varaličarima se pruža mogućnost da isprobaju mnogo tipova varalica kao i različite tehnike varaličarenja. U svakom slučaju - kašike, vobleri i sve vrste leptira su svakako favoriti. Teren je uglavnom čist pa su kidanja varalica zaista retka i skoro da je veća mogućnost da vam pokida krupna riba nego da nešto zakačite na dnu (sem ako ne lovite tvisterima i silikoncima). Ove jeseni, voda na jezeru je izuzetno bistra pa su dvodelni vobleri u natur dekoru bili nešto lovniji od jednodelnih voblera u „drečavim“ dekorima. Što se smuđa tiče, on se pojavio pre nekoliko godina (u većoj meri) i uglavnom se lovi leti u večernjim časovima na plitkoroneće voblere. Uglavnom se bacaju vobleri od 7 ili 8cm, a težina smuđeva je do 2,5kg. Bilo je ulova smuđa i ove jeseni i to tehnikom „muvanja“ (prošiveni keder) oko velikog mosta, a težina ulovljenih riba je najčešće bila od 1 do 2 kilograma. Kada se pogodi da smuđ radi, može se uloviti i više primeraka za kratko vreme. Ove jeseni je nekoliko ribolovaca imalo takve ulove, ali nerado pričaju o tome, a još manje vole da se fotografišu (verovatno kriju mesta ili...). Ove godine je dozvoljena i upotreba čamaca sa elektro motorima (pente nisu doz - voljene i koristi ih samo ribočuvarska služba), što varaličarima pruža nove mogućnosti pretraživanja svih delova jezera i biće veoma intresantno videti da li će se metodom trolin - ga loviti krupni somovi i štuke. Ova sezona je bila jedna od mršavijih na jezeru, ali već iduće godine će sigurno biti lepih ulova i iz čamca, pogotovo na delovima jezera oko nekoliko os - trva i mestima udaljenim od obale, jer je jeze - ro na nekim delovima široko i do 2 kilometra. Takođe će biti pristupačni i delovi jezera gde je pliće, jer se obalom zbog blata ne može prići, a naročito je nepristupačan deo jezera u blizini ušća reke Gruže. Verovatno je da se riba sklanjala od najezde ribolovaca upravo na takvim teže pristupačnim mestima. Mesta gde plitka voda prelazi u dublju su verovatno najproduktivnija za varaličarenje, pa takva mesta treba dobro prečešljati iz svih uglova, a čamac svakako pruža najveće mogućnosti za to.

Najbolje vreme za varaličarenje na ovom jezeru, što se štuke tiče, je svakako jesen, i to oktobar i novembar, a prethodnih godina bilo je ulova kapitalnih štuka na varalicu čak i u decembru, i to na plićim delovima jezera bližih ušću Gruže, kao i oko „Turskog bunara“. Ove godine se krupnija štuka samo sporadično javljala, a verovatno je glavni razlog za to izuzetno nizak vodostaj, zbog koga je ova grabljivica promenila stanište, jer se na pojedinim delovima trska sada nalazi skroz na suvom. U decembru mesecu najproduktivnija varalica je svakako kašika i nju baca najveći broj ribolovaca, mada je interesantno da se ponekad na manje leptire, broj 3 i 4, zaleti veoma krupna štuka. Varalice u ovo doba godine treba vući što sporije i pri tom ih voditi na većoj dubini. Najbolji su svakako oni modeli koji dobro rade i pri sporom povlačenju, pa je prilikom odabira varalica to svakako najvažnije, jer o tome da li će biti ulova ili ne često odlučuju male nijanse.

Gružansko jezero je veliki izazov za svakog ribolovca, pre svega zbog činjenice da kada se nađete na obalama ovog velikog jezera u srcu Šumadije imate osećaj moćne vode i u svakom trenutku možete očekivati udarac neke kapitalne grabljivice. Često se opustite, jer dugo nema ni udarca ni bilo kakvog ulova, a onda iznenada imate dešavanje koje posle dugo pamtite (bilo da je negativno ili pozitivno). Zbog toga uvek treba voditi računa da pribor bude kvalitetan, počevši od udica, kopči, najlona, pa do mašinica i štapova, jer nikad ne znate kada će varalicu napasti kapitalna riba. Prilike za ulov kapitalnih riba su retke i šteta je propustiti šansu za ulov života zbog neke sitnice.

O lovu štuke, šarana i soma na ovom jezeru će sigurno biti još reči, jer je kapacitet ove vode zaista impresivan i sigurno u svojim dubinama krije štuke možda čak i do 20kg, a nekoliko ribolovca je gubilo bitke sa izuzetno krupnim ribama i u Žunjama, kao i na terenima oko samog vijadukta kod mesta Knić. Za ulov kapitalnih riba na ovom jezeru potrebno je zaista dobro poznavanje terena, a za to treba provesti dosta vremena na jezeru. Pošto je priroda oko jezera predivna, uz dobar roštilj (i ostala „doping“ sredstva) to i nije tako teško (samo ako imate slobodnog vremena). Velika upornost i znanje često donose i lepe ulove, a uz malo sreće i uspomene koje se dugo pamte.

Dozvole za prodaju radnji

Peca Ribolov Shop